Studenti bili dio eksperimenta: Zašto je Pandora otvorila kutiju?

U jednom eksperimentu učestvovala su 54 studenta. Na stolu je bilo ukupno dvadeset olovaka ‒ pet je bilo obilježeno crvenom, pet zelenom, a deset olovaka žutom bojom.


box organizer
Foto: Envato

Prema drevnom grčkom mitu, kada je Prometej ukrao vatru od bogova i dao je ljudima, Zeus ga je okovao, a zatim ljudima poslao neobičnu djevojku ‒ Pandoru i kutiju koja je bila njen miraz.

Prometejev brat, titan Epimetej, zaljubio se i oženio Pandorom; plašeći se Zeusove osvete, upozorio je je da kutiju nikako ne otvara. Međutim, žensku radoznalost bilo je nemoguće obuzdati. Pandora je kutiju otvorila, a iz nje se po svijetu rasula sva bijeda i nevolja – na dnu kutije, ostala je samo nada.

GLEDAJ STUDOMAT.TV

TVoj vodič kroz studentski život!

Pandora je postala metafora za ljudsku radoznalost, koja je tako jaka da zanemaruje opasnost od onoga što može da se otkrije, čak i kad to otkriće predstavlja nešto strašno i zlokobno.

Prvi eksperiment

Naučnici sa Univerziteta Viskonsin-Medison i Univerziteta u Čikagu, sproveli su niz eksperimenata i pokušali da daju odgovor na pitanje da li je “Pandora efekat” – karakterističan za većinu ljudi, prenosi National Geographic.

U jednom eksperimentu učestvovala su 54 studenta. Na stolu je bilo ukupno dvadeset olovaka ‒ pet je bilo obilježeno crvenom, pet zelenom, a deset olovaka žutom bojom.

Istraživač je studente obavijestio da crvene olovke u sebi imaju bateriju koja, kada se pritisne dugme na olovci, proizvodi blagi elektrošok i prouzrokuje bol u ruci. Zelene olovke bile su bez električnog naboja, a žute olovke nudile su neizvijestan ishod ‒ samo neke od njih su imale bateriju u sebi i klikom proizvodile struju i bol.

Eksperiment je pokazao da su studenti rijetko uzimali crvene i zelene olovke; najčešće su pritiskali dugme na žutim olovkama, želeći da saznaju da li će ih udariti struja.

Kao što je radoznalost natjerala Pandoru da otvori kutiju sa nevoljama – tako i ljudi ne mogu da odole znatiželji i pokušavaju da saznaju očigledno neprijatne stvari. Verujemo da radoznalost proizilazi iz straha od nepoznatog, kaže autor studije Boven Ruan.

Drugi eksperiment

Sljedeći eksperiment potvrdio je rezultate prvog. Ispitanici su na ekranu kompjutera videli 48 ikona (simbola). Nakon što su “kliknuli” na ikonu sa natpisom “ekseri”, čuo se zvuk koji nastaje kada se zagrebe noktom po tabli. Klikom na ikonu “voda” učesnici eksperimenta mogli su da uživaju u zvuku tekuće vode.

Postojala je i treća vrsta ikona koja je “krila” neprijatan zvuk “eksera” ili prijatan žubor “vode”.

Ponovo je većina ispitanika izabrala ikone sa nepredvidljivim ishodom.

Ono što je zanimljivo ‒ studenti koji nisu otvarali treću vrstu ikona bili su mnogo sretniji poslijee eksperimenta nego “ljubitelji nepoznatog”.

Istraživanje otkriva potencijalno perverznu stranu radoznalosti, što je posebno značajno za naše doba ‒ doba informacija i društva koje odlikuje visok stepen radoznalosti.

Kako autori studije objašnjavaju, često ne možemo odoljeti želji da saznamo neprijatnu informaciju. Iako se smatra da je ljudsko dobro ‒ radoznalost često može biti i ljudsko prokletstvo.