Ultimativni vodič: Evo kako možete ispravno sebi postaviti ciljeve

Ciljevi predstavljaju veoma snažne motivacione sile. Kada pred sobom imamo cilj i znamo način na koji možemo da ga postignemo, onda je, takoreći, pola posla već obavljeno.


Goal setting and Planning
Ilustracija: Envato

Samo postavljanje ciljeva može da bude problematičan proces. Ponekad, prosto, nismo do kraja svjesni važnosti nekog cilja, ne znamo kako bismo ga definisali, nismo sigurni u to na koji način bi bilo najefikasnije ga postići… I time, zapravo, pravimo početnu grešku i otežavamo proces dolaska do cilja. Jer, ako ne znamo kuda idemo, kako ćemo znati da smo tamo stigli?

Kako vam se to ne bi dešavalo, evo vodiča o tome kako postavljati ciljeve.

Vrste ciljeva prema vremenskoj odrednici

U odnosu na to kada želimo da ostvarimo neki cilj, možemo ih podijeliti u tri kategorije:

  1. Kratkoročni ciljevi – To su svi oni ciljevi koji se odnose na period od nekoliko dana, sedmica ili mjeseci. U njih spadaju i trenutni, tekući ciljevi. Sve ono što se planira na pomenutim nivoima (dan, sedmica, mjesec, kvartal) spada u kratkoročne ciljeve, piše yep.ba.
  2. Srednjeročni ciljevi – U ove ciljeve spadaju svi oni koji se odnose na period od godinu dana.
  3. Dugoročni ciljevi – Ovi ciljevi odnose se na period koji je duži od godinu dana.

SMART – „pametni“ model postavljanja ciljeva

SMART je akronim veoma zastupljenog modela za postavljanje ciljeva. U prevodu na naš jezik znači „pametno“. Evo šta svako slovo označava:

  • Specific – označava da bi cilj trebalo da bude jasno definisan, što uključuje i oblast u okviru koje se nalazi cilj.
  • Measurable – znači da bi cilj trebalo da bude mjerljiv, to jest da ima indikator koji bi govorio o tome da li se on postiže.
  • Assignabile – podrazumjeva da se zna ko će tačno šta da radi u okviru aktivnosti koje je potrebno sprovesti u svrhe postizanja cilja.
  • Realistic – ovaj kriterijum tiče se realističnosti cilja i veoma je važan. Cilj, da bi mogao biti postignut, mora biti zasnovan na realnim temeljima.
  • Time-oriented – znači da cilj mora imati vremenski okvir u kom treba raditi na njegovom ostvarivanju. I ovaj kriterijum bi trebalo da bude detaljno određen.

Postavljanje ciljeva utkano je u sve važne organizacione procese. Ciljevi zahtjevaju brižljivo planiranje, proračune svih njihovih SMART komponenti, ali i praćenje tempa u kom se postižu, uz analiziranje svega onoga što se usput dešava, vodilo to ostvarenju ili osujećenju cilja. Na primjer, ako primjetite da napredovanje ka nekom cilju ne ide kako je osmišljeno, onda je potrebno vratiti se na početak procesa i preispitati šta je dovelo do zastoja – da li cilj nije bio dovoljno dobro definisan? Ili način na koji se on postiže nije dovoljno efikasan? Da li je preskočeno ili nedovoljno dobro određena neka od SMART komponenti?

Isto važi i za pozitivne rezultate, odnosno za zadovoljavajuće napredovanje ka cilju. Kada nešto ide dobro, onda zastanite i pronađite šta je sve što čini to „dobro“. I onda, jednostavno, nastavite to da radite i implementirajte takvu praksu i u one procese unutar firme gde je takva implementacija moguća i gde smatrate da će dati željene rezultate, uz stalno nadgledanje tog procesa i intervencije kada je to potrebno.


Sviđa ti se objava? Podijeli je sa prijateljima!