“Roditelji su mi u kreditima i moram zarađivati”: Priče mladih koji studiraju i rade u isto vrijeme

Kako bi bili sigurni da starcima nisu na teretu, nerijetko se studenti iscimaju da nađu kakav-takav poslić da mogu sebi da iskeširaju makar dio svega onoga što im treba. Ekipa onih koji i rade i studiraju važe za posebno nervoznu jer im i profesori i poslodavci vise nad glavom, ali oni su uvijek u kešu, piše noizz.rs.

– Bukvalno želim da bacim bombu svaki jeb*** dan na dva fronta. Radim u baš dobroj programerskoj firmi kao praktikant i ono, bijedna mi je plata baš jer znaju da sam tek na studijama i da ne mogu da im uzmem Bog zna šta bez iskustva. Ja sam u fazonu daj šta daš jer nisam u poziciji da biram, priča Sonja.

Hejtujem kolege jer me gledaju kao debila

– Vječito je problem što kad imam neki prijedlog ispadnem grbava jer sam klinka i ne vrednuje se moje mišljenje jednako kao mišljenje ostatka ekipe, a to mi se prilično jasno daje do znanja. Kad god se nešto kolektivno odlučuje, ako Sonja progovori bude ismijana, nastavlja dalje.

Ovakav način komunikacije sa kolegama u Sonji ubija svaku želju da pokaže kreativnost i prihvata se zadataka bez pritiska.

– Počela sam zbog tog iživljavanja bez potrebe da gubim entuzijazam. Shvatam da ću kad mi ga skroz isisaju da tražim drugi posao jer bez primanja zbog gomile troškova oko studiranja ne smijem da ostanem. Jedino pozitivno je što mi stvarno ne prave problem oko obaveza na faksu i kad god zamolim da radim od kuće ili da mi daju dva, tri slobodna dana pred ispit, potrude se da bude onako kako sam tražila, nastavlja Sonja.

Ipak, loša stvar je to što joj se negativna atmosfera na poslu odrazi i na rezultate na fakultetu.

– Ja sam takva da upijam energije i ako su ljudi oko mene pozitivni, biću još pozitivnija, a ako su negativni vidiš mi na faci da sam potonula. Nisam baš dobra u sakrivanju emocija, pa mi se one prenesu na cijeli dan i u sve druge aspekte života. Tipa, desi se da padnem ispit kad mi je na poslu stresno ili da ne učim dovoljno efikasno i pokažem gore rezultate bez potrebe jer mi predmet nije težak, samo nisam dovoljno skoncentrisana na učenje, kaže Sonja.

Neprijatno mi je od ljudi koji dolaze u lokal

Srđan radi u kladionici i studira medicinu, a njegovo iskustvo je nešto bolje od Sonjinog jer ima više mira za učenje na radnom mjestu i više ljudi sa kojima može da komunicira ako ga neko od kolega iznervira.

– Kod nas dolazi ko stigne i stvarno ima raznolikih ljudi. Može u smjenu da bane doktor nauka, može pijanac koji je do malo prije sjedio ispred dragstora i ubio se od alkohola. Dobro je što to malo razbije monotoniju i nemam situaciju gdje moram da pokušavam na silu da pričam sa kolegama ako mi se nepriča. Uvijek dođe neko dovoljno interesantan da možeš sa njim da progovoriš i čuješ nešto zabavno ili zanimljivo. Kad radim sa kolegicom koju ne podnosim, vrlo mi je lako da je ignorišem jer se motam oko likova u kladionici, priča Srđan.

Odlično mu je i to što na poslu može da uči.

– Nikad mi menadžer nije pravio problem zbog toga što izvadim knjige u smjeni. Ljudi koji dolaze uglavnom su redovni i upoznali smo se dovoljno da znaju šta studiram, pa svi navijaju za mene da položim ispit i to mi je preslatko. Ali nije bilo preslatko kad je ušao pijan lik i pljunuo mi na knjigu jer je želio da mi privuče pažnju. Često budale moramo da sklanjamo tako što ih zapamtimo i zabranimo im ulaz, drugog načina nema. Sto ljudi, sto ćudi, u mom poslu je to baš veliki problem, priznaje Srđan.

Na pitanje stiže li pored svog posla da uči dovoljno da bi imao prosek koji želi, odgovorio je:

– Iskreno, ne. Spreman sam na to da ću morati da žrtvujem prosjek jer moram da studiram i radim, pošto su moji u kreditima, ali nije problem jer mi je važno ono što ostane u glavi, a ne procjena profesora o nivou mog znanja, zaključuje Srđan.