Za mentalno zdravlje bolje biti nezaposlen nego raditi loš posao?

Nije važna zaposlenost već kvaliteta. Loši poslovi stvaraju loše radnike...

03.07.2015.

Još jedna naučna studija pokazala je nešto što vjerovatno već znate iz iskustva – za mentalno zdravlje je bolje biti nezaposlen nego imati loš posao.

Tržište rada oporavlja se, ali poslovi nisu baš sjajni

Nezaposlenost nakon krize nije rasla koliko su svi strahovali, ali se ni tržište rada ne oporavlja dovoljno brzo. Posebno zabrinjava velik udjel loše plaćenih, nestabilnih poslova koji se nude i ostavljaju dugoročne posljedice na produktivnost i zdravlje radnika.

Direktor Centra za efikasnost radne snage i počasni profesor na Univerzitetu Lancaster Stephen Bevan na portalu The Conversation objavio je vrlo zanimljiv članak o otkrićima njegovog istraživanja. Bevan je istražio utjecaj poslova loše psihosocijalne kvalitete na mentalno zdravlje radnika.

– Otkrića me prisiljavaju da se, možda heretički, upitam je li nam zapravo bolje bez posla, napisao je.

Šta je psihosocijalni kvalitet posla

Psihosocijalni kvalitet pokazuje koliko neki posao radniku nudi kontrole, autonomije, izazova, raznolikosti i odlučivanja u ispunjenju zadataka te u skladu s tim poboljšava ili ugrožava psihološko zdravlje. Bevanov tim ustanovio je jasnu vezu između mentalnog zdravlja i onoga što nazivamo “dobrim poslom”.

Važne podatke za razumijevanje te veze dobili su iz redovne godišnje studije Dinamika kućanstava, prihoda i rada (HILDA) koju Univerzitet u Melbourneu provodi od 2001. i ima impresivnu bazu podataka koje je lako usporediti s drugim situacijama poput nezaposlenosti.

Zapošljavanje nije samo statistika

Rezultate koje Peter Butterworth i njegov tim s Australskog narodnog univerziteta objavljuju svake godine pažljivo prate stručnjaci u cijelom svijetu, posebno u zemljama u kojima tek pokušavaju shvatiti šta zapravo znači “dobar posao” izvan uskih ekonomskih definicija.

Konvencionalno je mišljenje da je loše biti nezaposlen, što je uveliko i točno, ponajprije zbog prihoda. Nezaposlenost utječe na samopouzdanje, socijalnu uključenost, odnose i zdravlje.

– Svaka politika koja promoviše zapošljavanje je racionalna i argumentirana. Ali iskustvo nam pokazuje, naročito u periodima visoke nezaposlenosti, da nije svaki posao dobar, što dovodi u pitanje forsiranje rada radi plaćanja penzionog i zdravstvenog osiguranja i skupljanja radnog iskustva na kojemu se insistira na tržištu rada, piše Bevan.

Loši poslovi stvaraju loše radnike

Loši i rutinski poslovi, neusklađeni s vještinama radnika, možda su dobar način da oni ostanu u doticaju s tržištem rada i održe radne navike, ali Butterworthovi podaci otkrivaju nešto drugo.

– HILDA nedvosmisleno pokazuje da je psihosocijalna kvalitete lošeg posla gora od psihosocijalne kvalitete neposlenosti, piše Bevan.

Prateći ljude koji su se zapošljavali nakon što su neko vrijeme bili bez posla, Butterworth je ustanovio da oni koji su došli na optimalne poslove pokazuju značajno poboljšanje mentalnog zdravlja u odnosu na ljude koji su ostali nezaposleni, a oni koji su se zaposlili na lošim poslovima pokazuju značajno lošije mentalno zdravlje od nezaposlenih.

(Telegram.hr)


Sviđa ti se objava? Podijeli je sa prijateljima!

STUDOMAT
STUDOMAT je najveća internet zajednica studenata i mladih u regionu osnovana 2012. godine, namijenjena studentima i mladima u potrazi za informacijama o studiju i dodatnoj edukaciji, stipendijama, studentskim poslovima, smještaju i ostalim temama koje su interesantne studentima i mladima.