Inteligencija i talenat nisu uzročno povezani. Mjerenjem inteligencije uopšte ne možete da snimite kreativnost, kao što ni testovima kreativnosti ne možete da dobijete podatke o inteligenciji.
Imati visoko inteligentno dijete uopšte ne znači da je ono i stvaralac, kao što ni kreativnost ne znači da je osoba visoko intelekualno darovita, objasnila je psiholog dr Bojana Škorc, redovni profesor psihologije na Fakultetu likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, piše Alo!Studenti.
U emisiji Prvog programa Radio Beograda profesorica je rekla da su psiholozi sredinom pedesetih godina prošlog vijeka, kada su istraživanja inteligencije bila u punom zamahu, bili uvjereni da se uz mjere opšte intelektualne sposobnosti jasno oslikavaju i kreativne sposobnosti.
Otkriće da su te dvije stvari potpuno različite, priznala je, bilo je bolno otrježnjenje za njenu struku. Ipak, ona je istakla da postoji donji prag inteligencije koji osoba mora da ima da bi se stvaralački potencijal pojavio.
Kada uopšteno govorimo o talentu, stvari su prilično utješne i dobre.
– Svi imamo specifičan talenat za nešto i jedan od kreativnih zadataka života jeste da ga otkrijemo. Nejasnoća kod pojimanja talenta nastupa kada se on izjednačava sa ispoljenim. Za psihologa je talenat kapacitet. Da li će se, kako i koliko ispoljiti zavisi od čitavog životnog scenarija, mreže odnosa i mogućnosti koje pojedinac ima, objašnjava prof. dr Bojana Škorc.
Razlika između talenta i nadarenosti je u stepenu. U psihološkim studijama je uočeno da djeca već sa 4 ili 5 godina pokazuju enormno više kapaciteta od drugih vršnjaka, što se definiše kao rani talenat.
–Rani talenat je nešto što možemo da vidimo već u tom periodu života. Obično se prvo ispoljavaju matematički i muzički talenti. To su takozvani predškolski talenti. Likovni i književni su „kasni talenti” i oni se otkrivaju u kasnoj adolescenciji, sa 14 i 15 godina i oni određuju da li će osoba kasnije da odluči da li će joj to biti posao, navela je profesorka psihologije.
Gošća Noćnog programa Prvog programa Radio Beograda je ispričala kako je u našem narodu postojao običaj kojim je određivan afinitet deteta u ranom detinjstvu.
Porodica je u krug stavljala nekoliko predmeta i čekala da vidi ka čemu će, od ponuđenog, dijete krenuti. Bojana Škorc ističe da to zanimljiva porodična anegdota, ali i metafora, jer kod svake osobe postoji paleta sposobnosti, od kojih je jedna uvijek posebno istaknuta.
Kako odrediti talenat?
Na pitanje da li se talenat neke osobe određuje u odnosu na druge ili u odnosu na nju samu, Škorc smatra da su oba načina važna.
– Talenat se, po standardu, prepoznaje spolja. Vidi se kada neko za nešto pokazuje povećane sposobnosti. Međutim, treba imati u vidu da se standard postavlja na nivou grupe i da je relativna stvar, koja se mijenja i pripada vremenu, zajednici i aktuelnom društvenom trenutku. Treba biti obazriv kad se takav metar stavlja na osobu, čega ima mnogo u psihologiji, navela je profesorka Škorc.
Ona je dodala i da, sa druge strane, merenje talenta u odnosu na spoljašnje faktore jeste opasnost. Kada mlada osoba posmatra neke standarde, oni na nju mogu djelovati obeshrabrujuće.
– Postoje standardi, ali nisu odlučujući. Čovjek je odgovoran prema sebi i prema svojoj sreći i onome šta on ima. Treba razumjeti da svi imamo talente i da bez obzira da li odgovaramo tom perfekcionističkom standardu ili ne, svako od nas nečim doprinosi, zaključila je prof. dr Bojana Škorc.