Prije 20 godina mnoge američke porodice uspijevale su da finansijski plove kroz nepoznate vode plaćanja za školovanje na fakultetima, ali su od tada troškovi studija rapidno rasli, zbog čega su mnogi studenti počeli da se “dave” u dugovima.


Prije 20 godina mnoge američke porodice uspijevale su da finansijski plove kroz nepoznate vode plaćanja za školovanje na fakultetima, ali su od tada troškovi studija rapidno rasli, zbog čega su mnogi studenti počeli da se “dave” u dugovima.

Endrju Rosi, koji je toj temi posvetio svoj dokumentarni film “Kula od slonovače”, kaže da se školarina na koledžima povećala oko 1.100 odsto od 1978. do danas, prenosi Glas Amerike.

Postoji više faktora za to, između ostalog i smanjena vladina podrška višem obrazovanju, zbog sve štedljivijih budžeta. Rosi kaže da je – nakon što diplomira – polovina studenata nezaposlena ili radi slabije plaćene poslove od onoga za šta su školovani.

Jedan od studenata koji provodi ljeto radeći je i Brendon Atilis. Novac koji zaradi dobro će mu doći kada bude na koledžu, gdje iznajmljuje kuću sa dvojicom svojih prijatelja.

– Moji roditelji plaćaju moj smještaj, ja plaćam komunalije. Kad se sve sabere, i dalje je jeftinije nego da živim na samom koledžu, kaže on.

Brendon ima mnogo prednosti. Ima dobru radnu etiku, pametan je, a njegova školarina za koledž je unaprijed plaćena.

– Platili smo četvorogodišnje školovanje na koledžu za manje nego što košta godina studija na današnjem tržištu, ističe Kris Atilis, Brendonova majka.

Dodaje da su ona i njen muž počeli da štede za školarine ubrzo po rođenju svoje djece. Međutim, većina današnjih studenata nije imala tu sreću.

Rosijev dokumentarac takođe pokazuje da loša situacija na tržištu rada ne sprečava koledže u podizanju školarina.

Svakako ima onih koji tvrde da škole iz elitne grupe “Ajvi Lig” imaju brend koji garantuje da će se ta visoka školarina kasnije isplatiti.

U nastojanju da privuku studente i povećaju sopstveni prestiž, koledži grade impresivne kampuse, a studenti na kraju plaćaju troškove njihove izgradnje.

Kris Atilis je to iskusila iz prve ruke, kada je sa Brendonom obilazila kampuse.

– Dobro se predstavljaju. Dok sam prolazila i gledala lavaboe od granita u kupatilama mislila sam – fakulteti nisu ovako izgledali kad sam ja išla u školu. Zatim smo razgovarali da – kako izgleda – plaćamo da pošaljemo dijete u kantri klub, kaže ona.

Prema filmu “Kula od slonovače”, mnogi studenti odlučuju da ne idu na koledž zbog troškova koje ne mogu finansijski da podnesu. Neki se okreću školovanju preko interneta, ali Brendon smatra da to nije za svakoga.

– Treba da radite veoma vrijedno i da zaista želite da dobijete tu diplomu, navodi on.

Brendon je zahvalan što dobija školovanje koje ga neće utjerati u dugove. Smatra da život već sada liči na pokretnu traku, gdje mora da rješava sve izazove koji mu se ređaju – dobijanje diplome iz biznisa, sticanje iskustva neophodnog da bi imao impresivni rezime, kako bi jednog dana mogao da ima karijeru, i svoju porodicu, bez ogromnog tereta duga iz “kule od slonovače” višeg obrazovanja, navodi Glas Amerike.

(nezavisne.com)