Za teslićkog taksistu Božidara Simića radno je i kada svi drugi odmaraju. Tako je bilo i za Prvi maj. Iza njega je sedam godina na točkovima i oko pola miliona pređenih kilometara.
Sa diplomom Saobraćajnog fakulteta u džepu nije mu to bilo u planu, ali se u taksiju ipak zadržao.
– Situacija je takva kakva jeste, tražio sam neko alternativno rješenje pa sam počeo taksirati.
Imao je priliku više puta da ode u inostranstvo, ali je svaku odbio. U svom gradu i sa svojim ljudima, kod kuće i uz porodicu je najljepše čak i kad bi taksirao do kraja života, kaže on.