Potpisnice bolonjskog procesa mogu se pohvaliti velikim brojem studenata, ali tek 60 odsto onih koji se upišu na fakultet i diplomira.

Vlasti u 47 zemalja u kojima se studenti školuju po Bolonjskoj deklaraciji kao da nisu zabrinute zbog toga – tek mali broj njih je usvojio nacionalne strategije koje se bave nesvršenim studentima. U izvještaju koji analizira sprovođenje Bolonjske deklaracije navodi se da je mobilnost studenata, ali i profesora, i dalje mala, kao i da zemlje jedna drugoj ne priznaju univerzitetske diplome.

U izvještaju “Evropska zona visokog obrazovanja: primjena bolonjskog procesa”, koji je objavljen na ministarskoj konferenciji u Bukureštu na kojoj se raspravljalo o sljedećoj fazi bolonjskog procesa od 2012. do 2015. godine, navodi se da nešto više od polovine zemalja, više od 90 odsto studenata studira po bolonjskom dvostepenom sistemu studiranja, a u četvrtini zemalja na ovaj način studira od 70 do 89 odsto studenata.

Broj onih koji sa osnovnih prelaze na master studije znatno se razlikuje od zemlje do zemlje. Dok u većini zemalja od 10 do 24 odsto studenata nastavi studije na masteru, u 13 zemalja od 75 do 100 odsto studenata upiše neki master program. Ovako visok procenat upisa na master sugeriše da prvi nivo studija nije dovoljno razvijen tako da stečene kvalifikacije ne daju dobru prođu na tržištu rada.

U izvještaju se konstatuje da su zemlje sprovodile reforme visokog obrazovanja u različitim okolnostima. Samo na Rusiju otpada 25 odsto cjelokupne studentske populacije od 47 zemalja članica Evropske zone visokog obrazovanja koje su potpisale Bolonjsku deklaraciju. Iako se većina zemalja suočava sa nepovoljnim demografskim trendovima, kod nekih će broj studenata značajno porasti u narednim godinama, dok će se kod nekih smanjiti.

Razlike postoje i u načinu finansiranja visokoškolskih institucija. Dok se u nekim zemljama fakulteti finansiraju iz javnih izvora, u drugima je visoko učešće privatnih finansijera. Međutim, nivoi učešća javnih budžeta značajno variraju od zemlje do zemlje. Kao odgovor na krizu neke države su povećale budžetska izdvajanja za obrazovanje nakon 2008, dok su druge napravile ozbiljne rezove. U prosjeku, kriza je značajno smanjila budžetske rashode na obrazovanje.

Na konferenciji u Bukureštu se naročito promovisala mobilnost studenata i profesora. Do 2020. makar 20 odsto onih koji diplomiraju unutar Evropske zone visokog obrazovanja trebalo bi da su studirali ili imali praksu u inostranstvu, istaknuto je na konferenciji.

Kako se navodi u izvještaju, nema statističkih podataka o mogućnosti prenošenja kredita sa fakulteta na fakultet, ali bi preciznija slika trebalo da se dobije u narednim godinama. Izazov je, takođe, kako dobiti informacije o pokretljivosti profesora i kako ih uopšte stimulisati da se pomjere sa matičnog fakulteta. Podvlači se da je mobilnost studenata ipak veća s istoka na zapad Evrope.

Podaci o nezaposlenosti pokazuju da su šanse za zapošljavanje mladih sa diplomom fakulteta u većini zemalja veće nego onih koji nisu produžili školovanje. U svim zemljama se fakultetski obrazovani brže zapošljavaju od onih sa srednjoškolskom diplomom. Međutim, ima razlika u zapošljavanju mladih sa diplomama, naročito u posljednje tri godine. U polovini zemalja potpisnica Bolonjske deklaracije stopa nezaposlenosti fakultetski obrazovanih je viša od 10 odsto.

U analizi reformi se takođe navodi da je samo sedam visokoobrazovanih sistema kao što su belgijski, italijanski, njemački, slovenački, moldavski i crnogorski pokrenuli istraživanje kojim prate kako poslodavci koriste dodatak diplomi koji sadrži podatke o predmetima i konkretnom znanju koje je student stekao.

Slovenija i Švedska su potvrdile da je tek deset odsto poslodavaca svjesno dodatka diplomi i da nisu ni zainteresovani za to. U Moldaviji bi, pak, poslodavci željeli malo detaljniji dodatak diplomi.

Evropski komesar za obrazovanje, kulturu i multikulturalizam i omladinu Andrula Vasiliu poručila je članicama na konferenciji da hitno moraju da modernizuju sisteme visokog obrazovanja i uklone sve barijere za funkcionisanje Evropske zone visokog obrazovanja kao odgovor na krizu i naraslu nezaposlenost među mladima. Kako je rekla, potrebno je više studenata, ali ih nakon diplomiranja treba pratiti kako bi se uočilo da li njihovo znanje odgovara potrebama tržišta rada.

Ona je takođe poručila da djeca tokom školovanja moraju da dobiju sve neophodne vještine koje poslodavcima odgovaraju. Ona je pohvalila činjenicu da vlade i institucije visokog obrazovanja razvijaju kritičko mišljenje i podstiču sticanje novih znanja, ali je neophodno jačati saradnju poslovne i akademske zajednice.

Andrula Vasiliu takođe smatra da informacije o studiranju i fakultetima treba da budu dostupnije kako bi studenti donijeli pravu odluku. Kao najveći problem Evropske zone visokog obrazovanja ona je istakla to što se i dalje ne priznaju diplome zbog čega bi cilj svih potpisnica Bolonjske deklaracije trebalo da bude automatsko priznavanje diploma.

“Iako je ovo složeno pitanje Komisija je spremna da podrži zemlje koje žele da sarađuju i povećaju mobilnost studenata”, kazala je Vasiliu.

Šta je Bolonjska deklaracija?

Bolonjska deklaracija potpisana je 1999. godine. Najvažniji elementi bolonjskog procesa su uvođenje Evropskog sistema prenosa bodova (ECTS) i usvajanje nove strukture studija, koju čine tri ciklusa studija, bachelor, master i doktorski studij.

Sljedeći važan element bolonjskog sistema je promovisanje mobilnosti studenata i nastavnika, kao i usvajanje sistema uporedivih diploma.

 (STUDOMAT.ba)