Rano ustajanje je bila navika Ernesta Hemingweya i Marcela Prousta, Beethoven je ispijao desetine šoljica kafe dnevno, a Benjamin Franklin je volio ritual „vazdušne banje“ ispred otvorenog prozora, dok je V. S. Pritchett „ručao“ martini.
Freudu je žena svako jutro stavljala pastu za zube na četkicu, kako veliki psihijatar ne bi gubio vrijeme.
Kompozitor Čajkovski je svakog dana, bez izuzetka, šetao tačno dva sata. Ni minut više, ni minut manje. Ako bi slučajno premašio ta dva planirana sata, sa sigurnošću je vjerovao da će ga snaći neka nesreća.
Immanuel Kant je svakog dana, tačno u 15:30 odlazio u šetnju, a bio je toliko tačan da se po njemu mogao naviti sat, kako su svjedočile komšije.
Gustave Flaubert je ustajao tačno u 10 sati i potom nije ni jeo ni šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu ne bi li dozvao majku. Ona bi sjela na ivicu njegovog kreveta i njih dvoje bi ćaskali.
Patricija Highsmith, američka književnica, je svakog dana jela slaninu i pržena jaja te je imala neobičan hobi- sakupljala je puževe.
Veliki danski filozof, Kierkegaard je kafom polivao punu šolju šećera, a Balzac i Beethoven su dnevno pili oko 50 šoljica kafe. Vilijam Somerset Maugham je morao vidjeti samo bijeli zid ispred sebe dok je pisao. Drugačije se nije mogao skoncentrisati.
Kompozitor Morton Feldman je komponovao gdje god bi se našao. Nije mu bio neophodan radni prostor.
Jane Austen je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. Ako bi se našla u gužvi, pisala je na salvetama i otcjepljenim papirima koji se lako mogu sakriti.
Agatha Christie nije imala radni stol i žalila se na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za jednim.
Sylvia Plath se veliki dio života borila sa sobom kako bi uvela radnu disciplinu. Tek kada se razvela i ostala sa dvoje djece, našla je rješenje za svoj rad- pila je sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se djeca ne probude. To je bio njen najproduktivniji period.
Ingmar Bergman je bio disciplinovan u dnevnim ritualima toliko da je svaki dan za ručak jeo isto, nešto nalik dječijoj hrani, kiselo mlijeko i džem od jagoda, sa kukuruznim pahuljicama. Nije pio alkohol niti lijekove.
Friedrich Schiller je poznat po čudnoj inspiraciji- mogao je kvalitetno pisati samo ako se oko njega širio miris truhlih jabuka.