Šekspirovi soneti posvećeni muškarcu
Glasina da su ljubavni soneti Vilijama Šekspira posvećeni muškarcu svojevremeno je podigla veliku prašinu. Prema riječima profesorke sa Univerziteta u Džordžtaunu, Leni Orlin, Šekspir je sonete pisao i za muškarce i za žene, prenosi mreza-mira.net.
– Šekspirov veliki talenat se između ostalog ogledao i u tome što je umio svojom maštom da oživi različite likove, što je radio i u svojim sonetima, objašnjava Orlinova koja dodaje da soneti nisu ljubavna pisma koje je neko pronašao na tavanu već pjesme koje je on objavljivao.
Neki elementi ukazuju da se neke pjesme baziraju na njegovom ličnom životu, ali nije utvrđeno da je Šekspir crpio ideje pišući pjesme isključivo iz svog privatnog života, to jest da je bio homoseksualac.
– Šekspir je volio ponekad da upućuje pjesme mladim muškarcima, a nekada mladim ženama. No, iako je teško ustanoviti ko su ti ljudi kojima se Šekspir obraćao, nema razloga da se vjeruje da su oni zaista i postojali, kaže Orlin.
Šekspir je mrzio svoju suprugu
Mišljenje da je Šekspir mrzio svoju suprugu bilo je uvriježeno u 19. vijeku, a ovakav stav zasnivan je na njegovom testamentu u kojem je En pomenuta smo jednom i to ne imenom već na, navodno, pogrdan način.
Naime, Šekspir je svojoj supruzi testamentom ostavio „second best bed“, što aludira na prevaru i neskladan bračni život, a mnogi savremenoci su to protumačili kao akt mržnje. Prema tumačenju profesorke Orlin, taj izraz je bio uobičajen za to doba i dosta se koristio u pisanju testamenata.
Profesorka objašnjava da je ova fraza nije pogrdna, i da je to vjerovatno značila da je taj komad nameštaja bio od posebnog značaja za nju.
Pobornici teorije da je Šekspir mrzio En, dodaju da je to ujedno i jedina stvar koju je Šekspir njoj ostavio, ali Orlinova dodaje: “En je po zakonu imala pravo na trećinu njegovog imetka, koji je i dobila poslije Šekspirove smrti, te je bila vrlo dobro zbrinuta, što je pisac i znao”.
Šekspir je bio neobrazovan
Iako je pohađao školu u rodnom Stratfordu na Ejvonu, koju su pohađali svi dječaci uglednih očeva, Šekspir nije nastavio školovanje. Međutim, Orlinova kaže da to nikako ne znači da nije dobio klasično obrazovanje.
– U to doba čak je i osnovno obrazovanje bilo na latinskom i baziralo se na vrlo strogim pravilima, objašnjava profesorka.
Šekspir nije autor svojih djela
– Sve do 19. vijeka nije postojala sumnja da je Šekspir autor svih svojih pisanih djela, kada je Amerikanka po imenu Delia Bakon riješila da lansira drugu teoriju, objašnjava Orlinova koja dodaje da je ona razglasila da je ser Frensis Bekon, engleski filozof, pravnik i državnik zapravo napisao većinu štiva koja se pripisuju Šekspiru.
Iako je uspjela da uzdrma književnu javnost, teorija se nije dugo održala, pošto postoji još oko 80 kandidata koji su potencijalni autori Šekspirovih dela. Među njima je i kraljica Elizabeta I.
Još jedna od pretpostavki zbog kojih je nekome uopšte palo na pamet da razmatra autentičnost Šekspirovih djela jeste i njihov kontinuirani kvalitet koji tjera ljude da i poslije 400 godina čitaju i izvode njegova djela.
(STUDOMAT.ba)