Studenti su sigurno jedna od najsnalažljivijih grupa ljudi. Oni će se maksimalno potruditi da sebi olakšaju učenje i pripremu ispita, kao i njihovo polaganje u što kraćem vremenskom roku. Dok jedni biraju učenje iz skripti, drugi se bacaju na čitanje obavezne literature navedene u syllabusu predmeta.
Svakako je učiti iz skripte brže i jednostavnije, no nalazi li se sve u skripti i kako znati je li ona dovoljna za prolaz?
GLEDAJ STUDOMAT.TV
TVoj vodič kroz studentski život!
Učenje iz izvorne literature je najsigurniji način za pripremu ispita, tu nema greške, te će se rezultati sigurno vidjeti. No postoje i oni predmeti kojima je skripta sasvim dovoljna za pripremiti gradivo, ali s naglaskom da ta skripta mora biti kvalitetna i pouzdana.
Knjiga je u toku pripreme ispita puno korisnija jer nam daje puno više informacija i detaljno razrađuje određenu temu, ali zahtjeva i puno više utrošenog vremena.
Prednosti učenja iz skripte u pripremi ispita je to što su one dostupnije i brže ih je nabaviti, a ako ćemo pričati iskreno i povoljnije je. Knjige su jako skupe, a studentski džepovi nisu nešto pretjerano “duboki”. Kad je u pitanju tačnost skripte i informacija koje su u njoj napisane, činjenica je da su iste ponekad upitne, pa ako se odlučite na ovaj vid pripremanja ispita pitajte starije kolege koje skripte su kvalitetne, pouzdane i provjerene.
Iako nam se nekad čini da imamo dovoljno vremena za učiti i dobro pripremiti ispit, često se dogodi upravo suprotno od toga. U tom manjku vremena, skripta se čini najboljim izborom. Knjige same po sebi sadrže puno detalja i studenti često ne znaju odvojiti bitno od nebitnog pa učenje iz knjiga može biti dosadno i suhoparno što studente odvlači od učenja. Također, kada pogledate knjigu od 1000 stranica to već u startu može biti demotivirajuće za spremanje ispita iz preporučene literature.
Ponekad se studenti oslanjaju na to da, ako se skripta prenosi s generacije na generaciju, jednostavno mora biti tačna, iako znaju da bi bilo puno korisnije da sami iščitavaju literaturu i prave vlastite bilješke i “skripte”. Tako bi im gradivo bilo jasnije i ne bi došlo do eventualnih nerazumijevanja i krivih tumačenja tuđih natuknica i skraćenica.
Čitanje ispitne literature zahtijeva mnogo vremena i rada, što znači da treba ranije krenuti s učenjem. Iako zvuči naporno i kao da je samo za one prave “štrebere“, taj način učenja dovest će zasigurno do puno boljih rezultata, a znanje koje usvojite iščitavanjem literature za ispit biti će dugoročno i sveobuhvatno.