Većina studenata, posebno uoči ispitnih rokova, nosi se s povišenim nivoima stresa, lošom ishranom i manjkom sna, a sve kako bi uspjeli naučiti što više za što manje vremena i riješili isplanirane ispite.
Ponekad, bez obzira na trud i neprospavane noći, to ipak nije dovoljno za prolaz zbog čega onda studenti proživljaju razne emocije: od razočarenja i tuge jer je trud bio uzaludan. Neki se nastave boriti do zadnje kapi krvi, a neki pak odustanu.
Tako se i ova studentica našla u stanju u kojem je postalo jako teško trpiti pritisak koji fakultet donosi. Kako kaže, potrebno je znati nositi se s pritiskom, imati dobru organizaciju i dobar ritam učenja, inače fakultet nije za tebe.
U nastavku vam prenosimo ispovijest studentice.
– Moram priznati, zadnjih nekoliko sedmica su mi stvarno naporne. Svaki dan imamo obaveze – ili je predaja seminara, ili je kolokvij, ili je ovo, ili je ono… Dokle više?! Neki od nas imaju život i van fakulteta, ne možemo cijele dane provoditi nad knjigama i laptopom. Sreća moja pa imam dobru metodu za učenje.
Stvarno mi je drago što sam upisala medicinu. Još kad sam bila djevojčica sam se igrala doktorice, a kako su godine prolazile, tak mi je postajalo sve jasnije da stvarno želim biti doktorica. Nisam još krenula razmišljati o tome koju ću specijalizaciju uzeti, ali okej – neka mi dođemo do dr. med Tessa, a poslije ćemo lagano.
Ali, moram priznati da je fakultet stvarno težak. Mislim, ja nisam glupa cura, ali ovo je stvarno zahtjevno. Najteže mi pada to što moram biti na svakom predavanju. Nisam niti u srednjoj bila na svakom času pa mi je ovo stvarno velika promjena. Ali okej, uspijem se nekako snaći i pametno potrošiti vrijeme – skrolam po društvenim mrežama, provjerim šta ima u prodavnicama i razgovaram s curama šta ćemo kad završimo fakultet.
Njima je doduše puno lakše dogovarati se zato što one nisu na medicini. One su sve više-manje upisale privatne fakultete i budimo realni, to se stvarno ne može uspoređivati s poslom koji ja radim na medicini. To šta sam ja opuštena oko svega i što mi dobro ide je drugi par rukava, ali ono… Medicina je medicina. Čak se i ja malo borim sa svime posljednjih par sedmica.
Najbolja metoda
– Stvarno je naporno stizati sve te stvari, ali srećom imam dobru metodu učenja pa mi nije toliko teško. Najbitnije je imati dobro posložene prioritete. Inače se budim svaki dan u 5:30, onda sebi u ponedjeljak napravim raspored za sedmicu. Pogledam kad šta trebam predati i onda ostavim po dan, dva za te obaveze.
U tom procesu je najbitnije imati lijepu svesku jer inače izgubiš motivaciju. Vjerujte mi, dogodilo mi se. Srećom ove sveske koje ja koristim su super i nisu preskupe. Onda kad sam s time završila, stavim podsjetnik u iPhone da slučajno ne bih šta zaboravila.
I onda kad napokon dođe vrijeme za učenje, napravim šolju čaja. Inače volim piti kafu, ali sam shvatila da me to čini prenervoznom, a nema potrebe za time. Pa to je samo fakultet, Bože moj. I zato si pripremim šolju omiljenog čaja od jasmina, udobno se smjestim i krenem.
Mir oko mene i u meni
– Također je bitno da mi je soba uredna, baš zato smo počeli zvati spremačicu češće, jer ono, nemam vremena za pospremati, a treba mi mir oko mene ako želim mir u glavi. Jedino šta sama radim jest to da si uređujem stol. Niko nema tako dobro oko kao ja, a sve mora biti na svom mjestu, prenosi srednja.hr.
Kad sam gotova sa svim pripremama, napokon krenem s učenjem. I stvarno ne razumijem zašto ljudi govore da im je učenje najgori dio, meni je masu teži ovaj dio samih priprema. Ja jednostavno sjednem, pročitam to šta treba jednom ili dva puta i to je to. Ako je neki težak predmet, možda ću napraviti neke kao male bilješke, ali u principu to je to.
Realno, ako ti to nije dovoljno da naučiš, možda si fulao fakultet? Stvarno nema smisla mučiti se ako ti nešto ne ide. Puno je bolje samo odustati nego se forsirati. Nije sve za svakoga, pa tako ni fakultet, a pogotovo ne medicina. Uglavnom, stvarno mi je drago što ću sada napokon doći do predaha i vratiti se u svoj normalan ritam jer ovo…