Erasmus Mundus jedan je od programa Evropske unije koji pomaže modernizaciji sistema visokog obrazovanja, a studentima nudi mogućnost usavršavanja u inostranstvu. Bosna i Hercegovina od ove godine ponovo učestvuje na Projektu Green TECH, pa se zainteresovanim pruža prilika da znanja steknu na devet novih univerziteta u zemljama Evropske unije.
Njemačka, Španija, Portugal, Poljska, Bugarska, Hrvatska, Slovenija – u ovim zemljama moguće je usavršiti znanje uz pomoć Green TECH projekta, piše Radio Slobodna Evropa.
– Green TECH, kao što i samo ime kaže, malo je više orijentisan na tehničke nauke, s tim da su otvorili mogućnost da i studenti, nastavnici i saradnici sa društvenih, humanističkih, pa i prirodnih nauka, mogu isto aplicirati. Konkurs je već otvoren, trajaće do 20. februara. Svi oni koji budu te sreće da dobiju stipendiju, tek od septembra 2015. godine će moći krenuti u razmjenu, kaže Adnan Rahimić, stručni saradnik za međunarodnu saradnju Univerziteta u Sarajevu.
Rahimić kaže da se za Projekat Green TECH mogu se prijaviti studenti svih univerziteta u Bosni i Hercegovini.
– Studenti, nastavnici, saradnici sa Univerziteta u Sarajevu su partneri u ovom projektu, i oni imaju privilegije gdje je veća kvota stipendija određena za njih. Međutim, svi studenti, nastavnici i saradnici nepartnerskih univerziteta, bez obzira da li su državni ili privatni, da li su po Bolonji, da li su po starom sistemu, mogu se isto prijaviti, kao i oni koji su završili fakultet prije nekoliko godina, pa sada odluče da ponovo nastave sa tom razmjenom, naveo je Adnan Rahimić.
Budući da Evropska unija planira da do 2020. primijeni eko tehnologije koje podstiču samoodrživost, Green TECH omogućava taj cilj.
– Fokus ovog projekta je upravo na razvijanju zelenih tehnologija i samoodrživosti. Međutim, ova pitanja trebaju da se razvijaju u svim društvenim segmentima, tako i Balkan treba da se pridruži ovim evropskim ciljevima, kaže profesorka Ana Fernández Vilas sa Univerziteta Vigo iz Španije.
Studiranje u inostranstvu donosi višestruke koristi.
– Vidjeli ste kakve su nam vijesti – stalno je nešto negativno. Kada odete van, vidite da i druge države ili institucije imaju vrlo slične probleme, oni su manje izraženi, manje intenzivni, ali to su isti problemi. Kad se vratite, sa takvom spoznajom, onda vam je lakše da se nosite sa svakodnevnim problemima koje nosi i studiranje, i svakodnevni privatni život i da nađete način, odnosno imate više ideja kako biste rješavali te probleme, smatra Aleksandra Nikolić, profesorka sa Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta u Sarajevu.
Priče da je stipendiju u Bosni i Hercegovini teško dobiti bez nečije veze, neutemeljene su. Upravo ovakav stav bh. društva dodatno obeshrabruje studente da se prijave na programe razmjene, tvrdi profesorka Nikolić.
– S druge strane, vi imate i od mladih ljudi pokretanu priču, ali i od nekih naših kolega sa Univerziteta – da je Bolonja glupost, da mi to provodimo neadekvatno, da naši studenti nemaju nikakva znanja, da oni ništa ne nauče, itd. Ja zaista ne razumijem ni kolege, ali ni studente, koji su spremni da prihvate takav način dijaloga ili priče o sebi. Ja mislim da sam ja top u svojoj struci, ja imam i papire da to dokažem, i mislim da bi i oni, na isti takav način, trebali sebi pristupati i biti ohrabreni u tom kontekstu da se prijavljuju, kaže ona.
Pored hrabrosti, danas je nužno i poznavati strane jezike, jer su za ovu godinu obnovljena četiri programa Evropske unije namijenjena bh. studentima, profesorima i saradnicima.
– To su EUROWEB Plus, SUNBEAM, Green TECH i SIGMA. Pored ta dva, bila su otvorena još dva iz prethodnih godina, tako da je ustvari ove godine bilo šest projekata, ali ova četiri su ta koja su obnovljena. Svi su rokovi polovinom februara ili marta, zavisno kad je koji počeo, tako da do kraja marta svi će imati priliku da se prijave, u maju da saznaju rezultate, a od septembra 2015. godine da krenu u razmjenu, ukoliko su dobili stipendiju, zaključuje Adnan Rahimić, stručni saradnik za međunarodnu saradnju sarajevskog Univerziteta.
Kada je riječ o studentima, razmjena u okviru Green TECH projekta može biti od jednog do dva semestra, odnosno jedne ili dvije godine za master ili doktorski studij, dok je za nastavnike i saradnike na raspolaganju jedan do tri mjeseca razmjene. Prema dosadašnjim iskustvima, bh. studenti najčešće usavršavaju znanja u zemljama susjedstva, zatim u Austriji, Njemačkoj i Češkoj, a sve je više upita i za Finsku, te Švedsku.
(RSE)