I dok Zakon o visokom obrazovanju RS nastavni kadar na državnim fakultetima tjera da objavljuju naučne radove i knjige i da odlaze na naučne skupove ukoliko žele izbor u više zvanje, taj isti Zakon im nameće rudarske norme zbog kojih je sav rad profesora i asistenata sveden samo i jedino na nastavu.


I dok Zakon o visokom obrazovanju RS nastavni kadar na državnim fakultetima tjera da objavljuju naučne radove i knjige i da odlaze na naučne skupove ukoliko žele izbor u više zvanje, taj isti Zakon im nameće rudarske norme zbog kojih je sav rad profesora i asistenata sveden samo i jedino na nastavu, piše “Klix”.

Tako, na primjer, za docenta može biti biran kandidat koji ima naučni stepen doktora nauka u odgovarajućoj naučnoj oblasti, ima najmanje tri naučna rada iz oblasti za koju se bira, a koja moraju biti objavljena u naučnim časopisima ili zbornicima sa recenzijom. Za vanrednog profesora uslovi su još teži: mora imati najmanje pet naučnih radova, objavljenu knjigu i mora biti član komisije za odbranu magistarskog ili doktorskog rada. Ovi uslovi sami po sebi nisu problem, ali postavlja se pitanje – kako postići sve to kada se norme pojedinih predavača kreću i do 20 održanih predavanja u toku sedmice?

– Takozvane norme, kako za nastavnički tako i za saradnički broj časova univerzitetske nastave, više su nego obimne. Priprema za nastavu i nastava ne ostavljaju mnogo vremena za kvalitetan naučnoistraživački rad, pisanje i objavljivanje naučnih radova što se od nastavnika i saradnika očekuje. Osim toga, praksa u određenim užim naučnim oblastima je pokazala da je veliki problem i to kako obezbijediti dovoljan broj časova da bi se takozvana norma ispoštovala. Bolonjske norme i dogme, nedostatak fleksibilnosti i puki birokratizam na univerzitetu i u odgovarajućem mu ministarstvu na taj način slabe najvitalniji segment naučnonastavnog i naučnoobrazovnog rada na univerzitetu, rekao je jedan od profesora sa banjalučkog Univerziteta.

Kvalitet nastave, dodaje on, umnogome zavisi prije svega od kvalitetnog naučnoistraživačkog rada, koji je u potpunosti devalviran, a ne treba posebno spominjati izrazito loše uslove za rad i preduslove za istraživanje. Na nekim fakultetima, tvrdi naš sagovornik, nastavnički i asistentski kadar literaturu nabavlja i plaća praktično samostalno.

– Svaki fakultet bi trebalo da ima jasnu i preciznu viziju formiranja naučnog podmlatka, razvoja naučnog života, otvaranja novih katedara i slično. Biranje i zapošljavanje novih asistenata tamo gdje se ukazuje potreba, predstavlja možda i najveću odgovornost onih koji su već angažovani u naučnonastavnom i naučnoistraživačkom procesu. Isto tako, nezapošljavanje novih i kvalitetnih mladih ljudi tamo gdje postoji potreba za to predstavlja izrazito kršenje akademske etike i izrazitu neodgovornost pojedinih struktura na fakultetima, dodaje on.

I umjesto da fakulteti angažuju dva ili više asistenata, oni, kako saznajemo, opterećuju onog jednog, na njegova pleća stavljaju konjski samar, a ujedno očekuju da on “do kraja godine” završi doktorat i objavi pet naučnih radova u vodećim naučnim časopisima na Balkanu ili u Evropi. Donedavno se ovaj prekovremeni rad plaćao, ali nastavnici sada imaju istu platu bez obzira da li su održali šest ili 26 časova sedmično.

– Naravno da je bolje da se angažuju dva asistenta, nego da jedan obavlja dvostruki ili čak trostruki posao u nastavi. Time će se obezbijediti kvalitet nastave, časovi neće biti puko mehaničko informisanje studenata, a što je najvažnije svaki angažovani saradnik dobiće neophodno vrijeme za naučnoistraživački rad, dodaje.

Birokratizam, tvrdi sagovornik portala “Klix”, na taj način uništiva i zadnje zdrave ćelije obrazovanja. Najveći problem asistentima ne predstavlja sam broj časova, nego i činjenica da se oni angažuju na tri ili četiri u potpunosti zasebna i nepovezana predmeta, pa je za svaki potrebno višemjesečno pripremanje, umjesto da asistent predaje isključivo onaj predmet na koji je biran.

(Klix.ba)