Dva lica studiranja: Kada početno oduševljenje zamijenimo s ‘nije me briga’

 Dva lica studiranja: Kada početno oduševljenje zamijenimo s ‘nije me briga’

Medalja studiranja ima dvije strane pa se tako na jednoj nalazimo u ulozi brucoša koji je oduševljen studentskim životom, a na drugoj se nalazimo posljednjoj godini fakulteta kad sve više počinjemo ličiti na ‘Grumpy Cat’.

Brucoši upravo sada prolaze to razdoblje, a ovi malo stariji bi se mogli prisjetiti svoje prve godine fakulteta ili barem prva dva mjeseca i onog početnog entuzijazma i uzbuđenja zbog početka studiranja. Skripte su se kopirale odmah na početku semestra, pregledavali su se syllabusi, pozorno se slušalo što profesor govori, mišljenje kolega se više uvažavalo, piše mojfaks.com.

Sada, na pragu diplome ne mislimo o skriptama dok ne dođe “večer prije ispita”, syllabus nas apsolutno ne zanima jer “ima vremena”, ono što profesor govori na jedno uho uđe, a na drugo izađe, a čim kolega progovori naše oči krenu s kolutanjem na drugi kraj lubanje.

Vjerujemo da ste iz ovog shvatili da je velika razlika u studiranju na prvoj godini fakulteta i studiranja na trećoj ili petoj godini pa slobodno možemo reći da studiranje zapravo ima dva lica.

Kako bi vas malo oraspoložili i vratili u dane početnog entuzijazma i zanosa te opijenošću studiranjem, pokazat ćemo vam par razlika u studentskom životu koje dođu s godinama.

Prva sedmica fakulteta

U prvoj sedmici fakulteta brucoši sa sobom na predavanje nose sve živo. Čudno pa ne ponesu i jastuk da malo odmore na pauzi, ali ko zna, možda se neko i toga dosjetio. Na klupi redovno stoje lijepo poslagane knjige, skripte i pisaći pribor. Naravno, nađe se tu i neki šareni marker za podvući tekst. Osim toga, prvih dana oni jako slušaju profesore, super im je što im se profesor obraća s “kolega” pa imaju privid da su ravnopravni s profesorom. Pozorno prate, oblače se kulturno, ali kroz koji mjesec ili čak godinu, ploča se totalno mijenja.

Kao već “stare iskusnjare” s fakulteta na svojoj zadnjoj ili trećoj godini već znaju da prvu sedmicu neće ponijeti ništa na fakultet. Pa dobro, ne baš ništa jer uvijek će se tu negdje naći koji “cener” za kafu u kafiću pored fakulteta. Više im nije važno kakvi su došli na predavanje sve dok u profesorovim očima “mogu da prođu” pa zato mogu imati masnu kosu danima zavezanu u punđu i hoodie koji u kombinaciji s donjim dijelom trenerke izgleda kao pidžama. Možda i je pidžama. Više ni nema velike razlike.

Odnos prema profesorima

Prvih dana fakulteta smo ekstremno ljubazni prema profesorima, a i nekako uplašeni i želimo ostaviti što bolji dojam. To znači da smo gotovo svima poslali mail s upitom šta tačno treba učiniti za seminarski, svaki put na predavanju sve zapisujemo, a na ispitu nas ni vlastita majka ne bi prepoznala jer smo kulturniji no inače.

Na višim godinama fakulteta nismo izgubili poštovanje prema profesorima nego već otprilike znamo kako s kojim treba postupati. Nećemo biti tako iznimno ljubazni prema profesoru koji nije takav prema nama i prema ostalim kolegama iz grupe. Na ispitima ćemo “gristi” i pokušati pokazati da smo u pravu što se tiče odgovora u zadnjem zadatku. Ne plašimo se više profesora i više ne držimo osobito do svog izgleda jer nas je i taj profesor vidio u nekoj verziji pidžame već na predavanju.

Odnos s kolegama

Prvi dan fakulteta može biti kao prvi dan u srednjoj – ne znamo baš puno ljudi pa želimo ostaviti dobar dojam pred ovima koje smo upoznali. Zato preglasnom kolegi koji jako voli pametovati o svemu ne želimo “začepiti gubicu” odmah prvu sedmicu nego mislimo da ćemo na njega naviknuti ili da će jednostavno sam od sebe zašutjeti.

Na višim godinama tog iritantnog i uvijek pametnog kolegu više ni ne pozdravljamo te iskoristimo gotovo svaku priliku da ga javno pred cijelom grupom “spalimo” i spustimo. Svoj kiseli izraz na licu ne možemo zamijeniti osmijehom kada sretnemo napornu kolegicu na faksu kao što ne možemo više tolerisati prenemaganje kolege koji “nije ništa učio” pa nekim čudom položio ispit.

Izlasci

Budući da smo na fakultetu skoro već “odrasli” ljudi, možemo uglavnom izaći kada želimo ako nam stanje bankovnog računa dopušta. Tokom prvih godina fakulteta uglavnom izlazimo vani kao da moramo ići i još k tome, svaki put se “uništimo”. No, i to vrlo lako prebrodimo jer je mamurluke za vrijeme brucoških dana vrlo lako riješiti. To je vrijeme “hodočašćenja” po prvim brucošijadama i takmičenja s prijateljem u tome ko može prije popiti limenku pive ili pola boce “žestice”.

Na višim godinama fakulteta, a naročito na posljednjoj, više nam nije toliko zanimljivo izlaziti. Tu smo više za neke varijante ispijanja pive u stanu s društvom ili nekog “laganijeg izlaska van”. Brucoše već smatramo klincima i ne da nam se slušati o tome “kako je fakultet super”, a “profesori prezakon” pa brucošijade izbjegavamo u širokom luku.

Šta Vi mislite, koje su još ključne razlike između brucoša i studenata na zadnjoj godini fakulteta? Pišite nam svoje mišljenje u komentare.

Možda te i ovo zanima?