Prvi problem je bio jer nije znala dobro njemački jezik, što je vremenom naučila, a drugi jer nije imala vlastita sredstva.
Priča je počela dok je radila u pekari, pa je čula od vlasnice da može i sama imati istu, a kako je znala šta je franšiza te kako rade, bilo joj je jasno šta je naredni korak.
– Pomislila sam mogu ja to, ali ja to mrzim, ispričala je Lana te dodala:
– Vlasnica pekare mi je dala otkaz kada je to saznala. Nisam znala ništa, osim što sam vidjela upitnik za prijavu.
Pošto se radilo o franšizi, saznala je da je njoj i momku potrebno 35.000 eura za početak. Zatim su otišli u banku za kredit.
– Nazvali su nas nakon nekoliko sedmica i rekli da nam ne treba kredit, već garancija banke koju su nam i dali. Ljudi ne znaju kakve mogućnosti im se pružaju, ispričala je Lana.
Došla je zaraditi novac za fakultet, a otvorila je pekaru
– Momak i ja sve radimo, on možda i više. Ujutru oko pola šest dođemo, dostavi nam se oko 70 posto proizvoda svježih, a mi pečemo proizvode, dva sata nam treba, objašnjava Lana.
Često ljudi iz Balkana im traže naše proizvode.
– Bureka nema, ni baklave, samo njemački proizvodi. A naši traže obični hljeb i kafu. Svi kažu “vi ste naši, ima li bureka”, kaže Lana.
